ЕВИДЕНЦИЈА ИЗОСТАЈАЊА УЧЕНИКА СА НАСТАВЕ

PDFPrintE-mail

Педагошко - психолошка служба - Материјали ППС-е

Проблем изостајања ученика са наставе, је све присутнија појава у друштву, забрињавајућа и за наставнике и за родитеље ученика. Значај редовног похађања наставе највише се огледа у позитивном формирању радних навика ученика, јер какав став у младалаштву стекну према својим обавезама и одговорностима, такав став ће касније у зрелом добу задржати према свим радним, друштвеним, културним и социјалним активностима.

Најчешћи разлози изостајања ученика са наставе су:

болест;

на наговор вршњака;

темпирано, циљано изостајање са наставе како би се избегла слаба оцена;

незаинтересованост за наставу и садржаје који се изучавају.

 

Највише са часова „беже“ ученици слабијих постигнућа. Појављују се иста имена у категорији ученика са највећим бројем лоших оцена и највећим бројем неоправданих изостанака, и постоји та повезаност. Такви ученици су најчешће незаинтересовани за наставу, они који су изабрали погрешно занимање, имају проблематично понашање или једноставно немају изграђене радне навике па су углавном неспремни за наставу и то виде као оправдање да одсуствују са часа. Ученици који изостају из школе проводе време на местима где су изложени разним негативним утицајима (кафићи, кладионице, лутају по граду,..), што за последицу има слаб успех у школи, повећан број дисциплинских прекршаја, лош однос у породици и лош однос са вршњацима.   Забрињавајуће је и да ученици са добрим успехом и владањем доста изостају са наставе и то „оправдано“. Ти ученици темпирају време изостајања због најављених контролних и писмених радова и у жељи да добију бољу оцену намерно и свесно избегавају тај наставни дан, а потом се добро припреме за наредни час и добију њима одговарајућу оцену.

 

У нашој школи током I полугодишта школске 2017/2018. године, ученици су направили укупно 24892 изостанка, и то оправданих изостанака 22489 и неоправданих изостанака 2403. У просеку може се рећи да је сваки ученик изостајао 26,51 час са наставе, односно 4,42 дана. Најмање изостанка имају одељења првих разреда ( I6 , I2 , I7 , ( I3 ), у просеку до два дана изостајања по ученику; а највише изостанака имају одељења завршних разреда (IV2, IV9 , IV8 , IV3), у просеку од седам до девет дана изостајања са наставе по ученику.

У циљу утицања на смањење изостанака ученика у школи се спроводе различите активности: благовремено информисање ученика и родитеља о критеријумима правдања изостанака, анализе изостајања на часовима одељенске заједнице, стручно заступљени часови и примена савремене наставне технологије, укључивање ученика у ваннаставне активности, боља сарадња са родитељима. Одељенске старешине се стриктно придржавају упутстава за правдање изостанка, Смернице за правдање изостанака . У школи функционише и Комисија за контролу изостанка (формирана у шк.2016/2017. години), чији је циљ анализа броја изостанака и начина правдања изостанака на месечном нивоу. Школа је обавезна да податке о броју изостанака појединачно за сваки месец,  доставља у Републички Педагошки Завод.

Као и претходних школских година одељење са најмањим бројем изостанака на крају школске године, добија награду у износу од 500 КМ, а ученици без иједног изостанка током школске године, ослобођени су плаћања уписнине за наредну школску годину.

Табела – Изостанци ученика на крају I полугодишта школске 2017/2018. године  овде

Табела – Евиденција изостанака (електронска верзија за одељенске старешине)  овде

Педагошко-психолошка служба

Last Updated on Tuesday, 30 January 2018 18:31